Na dijelu obale zabranjeni ravni krovovi na kućama, arhitekt upozorava: “Problema je puno, zabrane nisu dobre”

Arhitektonskom neredu na otoku Krku iu Istri želi se stati na kraj, ali umjesto od temelja – kreću od krovova. Stambeni objekti moći će se graditi samo s kosim krovom.

Galerija +2

Problema, kažu urbanisti, ima ih mnogo, ali se ovakvim zabranama neće riješiti. O toj temi je s urbanistom i arhitektom Bojanom Bilićem razgovarala reporterka Dnevnika Nove TV Katarina Jusić Mezga.

Na pitanje je li protiv ravnih krovova u primorskim mjestima, Bilić navodi da je – protiv zabrana.

“Mislim da nije dobro da se problemima u prostoru, koji je jako puno, pristupa s jedne strane koja možda može biti samo neko palijativno sredstvo”, rekao je Bilić.

“Ja nikad ne bih zabranio ravne krovove. U našem podneblju ima jako kvalitetnih kuća koje imaju ravni krov i koje imaju kosi krov, isto kao što ima loših kuća koje imaju i jednu u drugu varijantu krova”, dodao je.

Zabranama se, navode oni koji ih donose, želi vratiti tradicionalnom mediteranskom štihu. Na pitanje – jesmo li ga, zbog svega što se može vidjeti na jadranskoj obali, polako izgubili, Bilić odgovara: “Ja bih volio kad bi netko mogao dati jasnu definiciju mediteranskog štiha“.

„To je jedna od onih fraza s kojima se tako često barata u javnom prostoru, a da vrlo malo ljudi zapravo zna što je to mediteranski štih. Možda kada bi se postigao nekakav konsenzus oko toga koje su fizionomske ili tipološke odrednice mediteranskog stila, onda bismo mogli živjeti u skladu s tim. S obzirom na to baratamo s jako puno varijanti nešto zapravo ne znamo što je – onda je možda bolje da ne krećemo s nekakvim zabranama”, smatra Bilić.

U prirodi i prostoru od građevina se vidi svašta, poput raznobojnih fasada i raznolikih prozora. Na pitanje kako to urediti Bilić kaže – vrlo jednostavno.

“Prostorni planovi su alat da se stanje u prostoru počne sređivati. Ima problema s različitim koloritom na pročeljima, ali tu bi se lakše moglo doći do dogovora koje su boje primjerenije mediteranskom izrazu nego što bi bila teža definicija o tome što je zapravo mediteranski stil”, zaključio je Bilić.